Izvor: www.mrsavljenje.co
Mediteranska dijeta, koju mnogi mnogi nutricionisti smatraju odliÄnom preporukom za dobru linju, sadrži testeninu, kao jedan od svojih elemenata.
Povećan unos namirnica koje obiluju skrobom (hleb, testenina, krompir, pirinaÄ), kao i obilna konzumacija voća i povrća garantuju ljudima mediteranskih krajeva manju mogućnost oboljevanja od arterioskleroze u odnosu na stanovnike severnih krajeva Evrope i Amerike.
Kuhinju tih severnih krajeva karakteriÅ¡e meso, sir i uglavnom namirnice bogate zasićenim mastima, ali oskudne po pitanju skroba i vlakana, tako da stanovniÅ¡tvo Äesto ima problema sa srcem i linijom, Å¡to nije sluÄaj u tolikoj meri u mediteranskoj zoni.
Testenina je viÅ¡enamenska namirnica, može se pripremiti u vidu glavnog jela, ali i predjela, zavisno od sastojaka koji joj se dodaju. Ono Å¡to je najznaÄajnije, nije visokokaloriÄna, kao Å¡to mnogi smatraju, te nije ni opasna po liniju ni srce.
TaÄnije, 100 grama testenine sadrži 360 kalorija i oko 2,5 grama masti.
Treba uzeti u obzir da pasta tokom kuvanja upije mnogo vode, zbog Äega joj se težina poveća Äak 3 puta, Å¡to nije sluÄaj sa npr. mesom, Äija niska energetska vrednost pre pripreme se uvećava prilikom kuvanja zbog gubitka vode. Tako da, sa pola porcije paste (80 gr) možemo se zasititi vise nego sa porcijom od 120-140 gr mesa ili ribe, a kalorijski unos je skoro identiÄan.
Testenina je preporuÄljiva zbog svojih osnovnih sastojaka – vlakana i skroba. Skrob je složeni ugljeni hidrat koji se transformiÅ¡e u prost Å¡ećer i Å¡alje ćelijama. Taj proces zahteva vreme i to je razlog Å¡to pasta odlaže osećaj gladi, a takoÄ‘e ne može doći do naglog porasta Å¡ećera u krvi, kao prilikom konzumacije prostih Å¡ećera – slatkiÅ¡a. Naime, prosti Å¡ećeri koji ne zahtevaju transformaciju dospevaju brže u krvotok, Å¡to nije sluÄaj sa skrobom, tako da i osoba koja boluje od dijabetesa može sebi da dozvoli odreÄ‘eni unos testenine.
MeÄ‘utim, najvažniji je izbor nadeva, jer nije ista testenina sa sosom od paradajza i sa slaninom. ÄŒak i oni koji nemaju posebnih zdravstvenih problema, trebalo bi da se Äuvaju veoma bogatih i kaloriÄnih soseva. Prilikom pripreme testenine, trebalo bi težiti uspostavljanju odgovarajuće ravnoteže izmeÄ‘u proteina, skroba i masti.